SECUTOR       TAKMIČENJA       BORCI       INSTRUKTORI       ISTORIJAT       TEKSTOVI       OPREMA       KONTAKT    
 
 

 

 

ISTORIJAT NASTANKA JIU - JITSU 
 

Hipoteza je da su rvačke tehnike najverovatnije potekle iz drevne grčke civilizacije. Sport je duboko bio ukorenjen u grčkoj tradiciji, a o tome najbolje svedoče počasti koje su odavane pobednicima Olimpijskih igara, toga vremena.

Za vreme osvajačkih ratova Aleksandra Velikog (356-323 pne), preneta je grčka kultura na osvojena područja. Njegova osvajanja su se proširila sve do Indije, pa su tako na ove prostore i preneti grčki običaji i ideje, gde je i došlo da integracije ovih i već postojećih borilačkih veština na ovim prostorima.  Mnogi zastupaju teoriju da je grčki uticaj u Indiji, kasnije doveo do razvoja Kung Fu i Wu Shu u Kini.

Većina Kineskih istoričara borilačkih sportova, navodi da su tehnike borenja golim rukama došle iz Indije, zajedno sa Budizmom koji je doneo Bodi Darma.  

Bodhi-Dharma

U tom periodu je u centralnoj Kini izgradjen hram Šaolin, u kojem je Bodi Darma podučavao Budizam i borbu golim šakama (sen-zuikyo).

- manastir Šaolin -

Veruje se da početak Jiu-Jitsu u Japanu datira iz perioda pada dinastije Ming. U to vreme čovek pod imenom Čingempin dolazi u Tokijo i prezemtuje stil rvanja koji je video u Kini. Nakon toga on počinje sa podučavanjem ovim tehnikama, što i predstavlja začetak Jujutsu.

 Japanci većinom zastupaju teoriju da je poreklo Jiu-Jitsu u Japanu i da je tu i nastao. Ova teorija sledi priču da je Čingempin prezentovao jedan vid Jiu-Jitsu, koji se tada nije nazivao tako već je u Japanu imao naziv Kempo. Kempo je većinom sadržao udarce i nešto malo rvačih tehnika. Od tog vremena Japanci su ga razvili u veoma efikasnu veštinu borenja.

 U svim ovim teorijama jedno je sigurno, a to je da su Japanci razvili i usavršili jednu veštinu rvanja u visoko sofisticirani sistem borenja pod imenom Jiu-Jitsu.

 Na osnovu svega gore iznetog, prateći istorijat razvoja borenja, uočavaju se neke zajedničke crte:

 -  Sve drevne kulture su posedovale izvesne forme rvanja i golorukog borenja.

 - Osvajanjem Grka, naročito u vreme Aleksandra Velikog, prenet je i njihov način golorukog borenja na osvojene teritorije,  sa kojih su donete tehnike koje je kasnije razvio Jiu-Jitsu.

 - Tehnike hvatanja i bacanja u Jiu-Jitsu su veoma slične, a u pojedinim slučajevima i istovetne sa pojedinim tehnikama iz rvanja Grčko Rimskim stilom.

- Rvanje je postojalo u Kini i Mongoliji, u vreme kada u Japanu nije postojao Jiu-Jitsu.


 

RAZVOJ JIU - JITSU 

Jiu-Jitsu se razvio u Japanu u vreme feudalnog perioda. To je u početku bila veština ratovanja, ali nakon ukidanja feudalnog sistema u Japanu, modifikovana je tako da se može vežbati i bez oružja. U vreme feudalizma, Jiu-Jitsu je imala više različitih imena kao Yawara, Hakuda, Kogusoko itd. Naziv Jiu-Jitsu se koristi od 1532. godine i nastao je u Takenouchi Ryu školi. Istorija razvoja u to vreme je nepoznata zato što su učitelji držali u strogoj tajnosti svoje znanje i učenje.

 Nakon završetka feudalnog perioda u Japanu, prestala je i potreba da Jujutsu bude veština ratovanja, pa ju je trebalo prilagoditi novonastaloj situaciji. Zato je Džigoro Kano (1860 – 1938), stručnjak za Jiu-Jitsu, krajem 1800 godine, razvio svoj sopstveni sistem borenja, pod nazivom Judo (Džudo). 


 

- Džigoro Kano -

Judo je bio veoma pogodan jer je pružao vežbačima mogućnost uvežbavanja sigurnih i realnih tehnika. Najveća prednost Judoa je bila u tome što je omogućavao koncept Randori. Randori je forma sparinga i sadržao je set sportskih pravila koja su omogućavala da se vežba bezbedno bez gubitka realnosti. Zahvaljujući pravilima učenici Jujutsu u Kano školi, mogli su da znatno više vežbaju bez eventualnih posledica od povreda. Sve ovo je dovelo do drastičnog uvećanja njihovih sposobnosti borenja.

- Džigoro Kano izvodi Uki Goši -

 Judo (Kanova varijanta Jujutsu) je nastao iz kompletne forme Jujutsu i u sebi sadrži  tehnike koje mu obezbedjuju realnu efikasnost. Jedan od najvećih problema koji se kasnije ispoljio, po Kanovom mišljenju, je bio taj što rad u parteru nije bio bitan koliko bacanje i obaranje. U tom početnom periodu nastanka, borba u parteru je bila zapostavljena u Judo-u i tako kasnije postala slaba karika ovog sistema. 

- Džigoro Kano i Kjuzo Mifune -

Džigoro Kano nije prvi upotrebio termin Judo. Prvi put termin Judo uveo je Seijun Inoue IV. koji ga je koristio kao naziv za njegov Jujutsu koji je primenjivao u školi Jikišin-rju.   

 Kuninori Suzuki V. majstor Kito-ryu škole Jujutsu, 1714 godine promenio je ime Kito-kumiuči u Kito-rju Judo. Najvažniji doprinos Kito-rju za Judo je  taj što je ova škola razvila princip kuzuši (izvodjenja iz ravnoteže), što je i danas ključ tehnika bacanja u modernom Judou. Džigoro Kano je proučavao Jikišin-rju i Kito-rju Judo, tako da je sjedinio neke od njihovih koncepata u svoj originalni sistem pod imenom Kodokan Judo.

 Judo je sačinjen od mnogih stilova Jujutsu, koje je majstor Kano izučavao. Najzastupljeniji su Jikishin-ryu i Kito-ryu. U Kasnijem periodu za parterne tehnike (Ne Waza) iskorišćen je Fusen-ryu. Tom prilikom Kano je zamolio za pomoć glavnog majstora ovog stila, Mataemon Tanabea. Jokiaši Jamašita (Kanov glavni aistent) dopunio je Judo svojim znanjem iz Jošin Rju Jujutsu i Tenšin Šinto Rju Jujutsu, u kojima je posedovao majstorska zvanja.

 Kano se 1912. godine sastao sa ostalim Jujutsu majstorima da bi priveli kraju Kodokan program treniranja i kata. Tom prilikom su prisustvovali: Aojagi iz Sosusihis Rju; Takano, Jano, Kotaro Imei i Hikasuburo Ohšima iz Takeuisi Rju; Jušin Sekiguči i Mogichi Tsumicu iz Sekiguči Rju; Eguči iz Kyušin Rju; Hostino iz Šiten Rju; Inazu iz Miura Rju i Takamacu iz Kukišin Rju (čija je škola bila specijalizovana za borbu oružjem).

 Pre ovog velikog sastanka izmedju Kanoa i velikih majstora najvećih Japanskih Jujutsu škola, desilo se nešto što je bilo od velikog značaja za Brazilski Jiu-Jitsu. Godine 1900, Kodokan je izazvao ostale Jujutsu škole na sportsko nadmetanje, pobedivši ih svojim tehnikama bacanja. Najveći deo ugleda Kodokan je izgradio na veštini bacanja preuzetoj od Shiro Saigoa, stručnjaka iz Daito Rju Aikijujitsu. Džigoro Kano je takodje iskoristio i pomoć Širo Saigoa, kako bi Judo pobedio »stari« Jujutsu, na čuvenom turniru, na policijskoj akademiji u Tokiju. Interesantno je naglasiti, da tada Kanov šampion nije bio njegov Judo učenik, već učenik starog Jujutsu stila, koji je tako doprineo pobedi Judoa. Nakon ovih meča izmedju predstavnika starog stila Jujutsu i predstavnika Judoa, održanog u Tokiju, Judo je proglašen nacionalnim sportom Japana. 

- Džigoro Kano i Jošicugu Jamašita -

Kao što je ranije napomenuto, Judo je objedinio više Jujutsu stilova, a jedan od njih je bio Fusen Rju. Fusen je bila škola Jujutsu specijalizovana za borbu u parteru (Ne Waza). Godine 1900, Kodokan je izazvao Fusen Rju školu, na takmičenje u borenju. U to vreme Judo nije imao tehnike borenja u parteru (Ne Waza), već se borio u stojećem stavu kako je Kano naučio u obema školama Tenšin Šinto Rju i Kito Rju. Obe ove škole su imale dobre udaračke tehnike i efikasna bacanja.

 Borci Fusen Rju Jujutsu su shvatili da u stojećem stavu ne mogu pobediti borce Kodokan Judoa, pa su zato odlučili da iskoriste svuju superiornost borbe u parteru. U borbama koje su usledile Fusen Rju Jujutsu borci su odmah išli u parterni gard (ležeći na ledjima držali su svog protivnika nogama i tako ga kontrolisali). U takvoj situaciji Kodokan Judoke nisu znale šta da rade. Fusen Rju borci su ih dovodili u parter i koristeći pozicije držanja pobedjivali. To je bio prvi poraz koji je Kodokan iskusio u proteklih 8 godina tog perioda.

 Kano je znao da ako želi da nastave sa izazovima drugih Jujutsu škola, mora da uvrsti u svoj program i tehnike borenja u parteru. Uz pomoć prijatelja iz drugih Jujutsu škola, izmedju kojih su bili i majstori Fusen Rju, Kano je formulisao parterne tehnike (Ne Waza) Kodokan Judoa. Parterna tehnika (Ne Waza) objedinjuje tri grupacije: tehnike poluga (Katame Waza), tehnike davljenja (Shime Waza) i tehnike fiksiranja (Osae Waza).

 Sve ovo se dešavalo neposredno pre dolaska Judoa u Brazil, tako da je to neposredno uticalo na predstojeći razvoj Jujutsu u Brazilu. Upravo ovo najbolje objašnjava zašto Brazilski Jiu-Jitsu sadrži ogomni procenat parternih tehnika u odnosu na Judo i većinu stilove Japanskog Jujutsu, jer je zbog realnosti borenja akcenat u to vreme bio bačen na parterne tehnike.


 

RAZVOJ JIU - JITSU U BRAZILU
 

Istorijat nastanka Brazilskog Jiu-Jitsu je dosta kontradiktoran, ali je jedno sigurno – BJJ je u Brazilu nastao od Japanskog Jujutsu i Judo-a početkom 1900-te, da bi kasnije bio usavršavan od strane brojnih BJJ majstora u jednu originalnu borilačku veštinu.

 

Prema pisanju Eduardo Pereire (BJJ crni pojas, 8. dan), istorijat nastanka i razvoja BJJ je nešto drugačiji od onoga koji se uglavnom prezentuje od strane familije Grejsi. On iznosi sledeće podatke: 
 

»...Ali ne slažem se sa time da se govori kako je Grejsi Jiu-Jitsu stvorio Helio Grejsi, kao što njegov sin Rorion želi da nam prikaže u svojoj video prezentaciji i knjizi: »Saga o Grejsi familiji« .

 

Na prvom mestu želim da razjasnim da je Jiu-Jitsu stigao u Brazil mnogo pre Konda Kome, učitelja Karlos Grejsija koji je preneo svoje znanje na braću Gastao, Osvaldo, Džordž i  Helia.
 

Moises Muradi, borac pod imenom Miura stigao je iz Japana u Brazil i počeo da podučava borenjem svoje prijatelje Japance, ali i Brazilce. Moises Muradi kaže da su 1908. stigli Japanski kolonisti u luku Santos,  brodom »Kasato Maru« pa od tada i počinju podučavanja Jiu-Jitsu. Konde Konda, čije pravo ime je i dan danas nepoznato, jer se po nekima zove Micujo Maeda, po drugima Jomuto Maeda (po pisanju Roriona, koji navodi njegovo ime kao Konde Koma Esai Maeda) stiže u Brazil 1913 ili 1914, da bi u gradu Para započeo da daje časove Karlos Grejsiju.
 

Jasno je da je Jiu-Jitsu bio poznat u Brazilu mnogo pre nego što je počeo da se osamostaljuje 1925. Još jedan Japanski šampion, Geo Omori, je otvorio akademiju u Sao Paolu. Medju njegovim studentima bio je i moj otac Karlos Pereira i Franka, koji je kasnije 1940 podučavao Osvaldo Feda, koji će postati poznati učitelj, stvorivši mnoge velike borce i dobar broj novih učitelja.

 

Ovo sve me navodi na polemiku o imenu Grejsi Jiu-Jitsu i o svim neistinama koje se povremeno navode. Nije pošteno koristiti termin Grejsi Jiu-Jitsu. Najbolje bi bilo koristiti naziv Brazilski Jiu-Jitsu, uz svo dužno poštovanje prema doprinosu koji su dali Karlos, Helio i Džordž, uz pomoć braće Gastao i Osvalda...«

Prema podacima koje iznosi Rorion Grejsi, istorijat nastanka BJJ je ovakav:

Micujo Esai Maeda je rodjen 1878. u pokrajini Aomori, Japan. U ranom detinjstvu počinje da trenira Tenšin šinto riju (tenshin shinto-ryu), jedan od mnogobrojnih stilova tradicionalnog Jujutsu u Japanu. Sa 18 godina porodica ga šalje u Senmon školu u Tokiju i 1897. on počinje da trenira Judo u Kodokanu. Maeda veoma ozbiljno i vredno trenira tako da ubrzo postaje jedna od najperspektivnijih učenika Džigoro Kana. Majstori Kodonaka još tada su mu proricali blistavu budućnost. 

       

Mitsuyo Esai Maeda

Učitelj Kano, 1904. šalje jednog od svojih najboljih učenika, Tsunejiro Tomita, u Ameriku kako bi demonstrirao Judo predsedniku Teodoru Ruzveltu. Mitsujo Maeda je išao kao asistent Tomita. Demonstracija je održana u vojnoj akademiji West Point, ali u početku niko nije shvatao šta oni rade jer su Tomita i Maeda izvodili Judo katu, tradicionalnu borbu sa zamišljenim protivnikom. Nakon demonstracije Maedi je predloženo da se bori protiv snažnog, mladog rvača. Usled Maedinog ne poznavanja načina Zapadnjačkog rvanja, mladi Amerikanac ga je veoma brzo bacio. Ipak na kraju je Maeda preokrenuo situaciju i primorao rvača na predaju.
 

Amerikanci su bili impresionirani Maedinim borenjem, ali Tomita je bio učitelj, tako da su želeli da vide i njega u borbi. Pred tolikim brojem gledalaca, Tomita nije mogao da odbije, pa je prihvatio izazov. Tomita je bio bačen i pritisnut snažnijim protivnikom predaje borbu.
 

Osramoćen ovim porazom Tomita, Maeda se razdvaja od njega i ostaje u Njujorku, dok Tomita odlazi na Zapadnu obalu. Maeda predaje Judo na Prinston univerzitetu i bez problema prihvata sve izazove od svakoga ko poželi da testira njegove borilačke sposobnosti. On nagovara jednog Japanskog biznismena da uloži 1.000 dolara kao nagradu za pobednika. Ovakav stav je bio potpuno suprotan od etičkog pravila Kodokan Judoa. Pravila Džigoro Kana su zabranjivala učenicima da učestvuju u mečevima ovakve vrste (zbog ovoga Maeda kasnije biva izbačen iz Kodokana). Kako Maeda nije bio baš uspešan kao učitelj on je odlučio da postane profesionalni borac. Meč protiv rvača pod nadimkom »Kasapin« je bio prvi od mnogobrojnih u Maedinoj karijeri.

 

Maeda je sa svojim zemljacima putovao u druge zemlje kao što su Kuba, Honduras, Kostarika, Panama, Kolumbija, Brazil i Meksiko – tada je i dobio naziv »Conde Koma« ili Grof Koma, što je kasnije postalo i njegovo pravo ime. Maeda je oduvek smatrao da ga kroz život stalno prate problemi i nevolje. Na Japanskom ovo stanje konstantnih problema naziva se »komaru«, pa je on sebe u borbama predstavljao kao »Maeda Komaru«. Tokom svog boravka u Meksiku, zbog njegove elegancije i dobrog izgleda, poznanici su mu predložili da koristi ime Grof ( »Conde«). Od tog vremena Maeda je uvek sebe predstavljao kao »Conde Koma«, što u slobodnom prevodu znači »Grof Problema«.

 

Njegova prva borba u Brazilu je bila u Porto Alegre 20. decembra 1915, protiv Oktavio Pirsa mladjeg, u Politama teatru. Nakon toga on odlazi u Rio de Žaneiro, Sao Paulo, Salvador, Rekif, Belem i konačno Manaus. Tada je grupa sa kojom je putovao prekinula dalje putovanje u ostale Južno Američke zemlje.

 

Tokom 1917 Maeda se vraća u Belem, sa svojom ženom Engleskog porekla, Mej Iris. Njoj se svideo Belem i odlučila je da se tu nastane. Kao i u Americi, Maeda nastavlja sa prihvatanjem svih izazova, a borbe ga čine poznatim u regionu. Njegova popularnost kao učitelja Japanske borilačke veštine je rasla, tako da počinje da podučava kadete vojnog koledža, policiju i privatne učenike. Izmedju ostalih učenika, bio je tu i sin Gastao Grejsija, Karlos, koji će kasnije postati njegov najpoznatiji predstavnik.

 

Tehnike koje je Maeda koristio tokom brojnih borbi nisu bile iste one koje je učio u Kodokanu. Stalne borbe protiv izazivača iz drugih stilova primorale su ga da razvije i modifikuje mnoge od tehnika Judoa i da odbaci većinu sportski orijentisanih pokreta koji su bili beskorisni u realnim borbama. Nadmetanje u Kodokanu nije posedovalo tehnike kojima bi se suprotstavio iskusnim bokserima i rvačima. U Judou se podrazumevalo da protivnik koristi iste tehnike, a napad je bilo moguće zaustaviti odgovarajućim odbrambenim tehnikama. Ovo nije bilo primenjlivo u realnoj borbi, pa je Maeda uveliko počeo da koristi strategiju i tehnike starog pre Judo sistema – poznatog kao Tarju šiai Judo (Taryu shiai Judo). Ova stara škola Judoa bila je bliža tradicionalnom Jujutsu načinu borenja samuraja, Bu-Justu. Conde Koma je vrlo brzo otkrio da su njegovi protivnici veoma ranjivi prema smrtonosnim parternim tehnikama koje je posedovao Jujutsu samuraja, upravo onim koje su bile izbačene iz Kodokana kada je učitelj Kano preradio originalnu nasilnu veštinu u »nežni« sport, bezbedan za vežbanje. Zapravo, kada se Masahiko Kimura borio protiv Helio Greisija, konstatovao je da ga tehnike njegovog protivnika jako podsećaju na rani period Jujutsu.
 

Maeda 1925 pomaže ostalim Japanskim imigrantima u naseljavanju Brazila, smatrajući da je Brazil bolje mesto za život u odnosu na Ameriku, zbog anti Japanskog stava Amerikanaca tog vremena. On tesno saradjuje sa Japanskim zvaničnicima, istražujući Brazil i pronalazeći najpovoljnija mesta za naseljavanje. Ipak svi njegovi napori su bili beskorisni zbog malarije, koja je većinu Japanaca primorala da se vrati u Japan ili odu u druge zemlje.
 

Japanska vlada je 1940 u znak zahvalnosti za sve ono što je Maeda uradio šireći Japansku kulturu po svetu, platila Maedi povratnu kartu za Japan. Maeda je odlučio da ostane u Brazilu dok ne završi kuću koju je započeo da gradi za svoju porodicu. Nažalos, godinu dana kasnije jula, 1941 Maeda umire od bolesti bubrega.

 Neko vreme u Japanu, Judo i Jujutsu skoro da su bili sinonimi. Judo je bio poznat kao Kanov Jujutsu. Medjutim, postavlja se pitanje:

 »Zašto je dat naziv Brazilski Jiu-Jitsu, a ne Brazilski Judo?«.

 Upravo zato što su oni tada bili jedna celina, a Grejsi familija je učila Jujutsu i Judo. Kano se ipak borio da pokaže razliku izmedju ova dva stila i da na taj način popularizuje svoju veštinu. Početkom 1900. postojala je veoma mala razlika izmedju ovih dveju veština. U stvari Judo je bio samo jedan od Jujutsu stilova koji je objedinio sve najefikasnije tehnike. Familija Grejsi je upoznala Jujutsu baš u vreme kad je Kodokan doživeo veliki poraz od stila Fusen Rju. Ovo se može uporediti sa UFC turnirima na počektu 1990. kada je većina borilačkih veština pokušala da pobedi Rojs Grejsija u stojećem stavu. Medjutim svi oni su se našli na podu, gde su i izgubili... Upravo zato, od tada borenje u parteru (grappling) postaje veoma popularno i većina stilova ga je uvrstila u svoj program obuke.  Rojs Grejsi je jednostavno uradio baš ono što se jednom već i dogodilo davnih 1900-ih izmedju Fušen Rju i Kodokan Judoa. Maeda je baš i trenirao u Kodokanu u vreme kada je uveden »novi« sistem borbe u parteru.

 Mitsujo Maeda (Count Koma) počeo je da podučava najstarijeg sina Gastao Grejsija, Karlosa, u znak zahvalnosti za diplomatsku pomoć oko uspostavljanja Japanske kolonije na severu Brazila, koju mu je pružio Gastao. Karlos je bio fasciniran tehnikama koje je učio od Maede, tako da je 1925 otvorio prvu Grejsi Jiu-Jitsu akademiju u Rio de Žaneiru. Na samom početku, Karlos je uložio veliki napor u podučavanju različitih pravnih i policijskih odeljenja, efikasnim tehnikama koje je naučio od Count Kome. Karlos, kao veoma inteligentan čovek, tokom prve godine boravka u Riu većinu vremena je proveo u promovisanju i popularizaciji ove veštine, držeći predavanja na akademiji.

Helio, njegov mladji brat, fizički je bio veoma slabašan da su mu doktori zabranjivali bilo kakvo fizičko naprezanje kako ne bi pogoršao svoje zdravstveno stanje. Tokom časova na kojima je Karlos predavao na Akademiji, Helio je sedeo po strani posmatrajući učenike kako vežbaju. Tokom nekoliko godina to je bilo sve što je dozvoljeno Heliu da radi unutar Grejsi akademije. Karlosu je zdrvalje njegovog brata bilo važnije od učenja drevne borilačke veštine samuraja.

 

Ipak Helio polako počinje da trenira Jiu-Jitsu i nakon izvesnog vremena preuzima vodjenje treniga u Akademiji dok se Karlos, kao vrhunski nutricionista, sve više usmerava ka razvoju onoga što se danas naziva »Grejsi dieta«. Hipokratova izreka, da »od svoje ishrane načiniš sopstveni lek« postaje ideja vodilja u njegovim aspektima ishrane, postavši tako i veoma bitnim delom metode treninga Grejsi familije. Karlos je umro u 94. godini života i to veoma lakom smrću, u trenutku dok se kupao.

 

Tahnike koje je Maeda preneo Karlosu su bile veoma efikasne i korisne, ali ne i za Helia. Sitne gradje i veoma male težine (manje od 58kg), Helio je vrlo brzo otkrio da su mnoge od Maedinih tehnika za njega neupotrebljive usled njegove slabašne gradje. Počeo je da analizira i menja tehnike koje je naučio od svoga brata, unapredivši ih u efikasnije i primenljivije za borbu protiv krupnijeg i snažnijeg protivnika. Umesto oslanjanja na snagu i eksplozivnost, Helio je počeo da koristi principe poluge i biomehanike kako bi postigao iste rezultate. Ove suptilne izmene u tehnikama doprinele su razvoju čitavog arsenala pokreta u kojima se koristilo znatno manje snage. Tako je Helio Greisi razvio jedinstveni borilački sistem baziran na pravilnim pozicijama, nasuprot primeni fizičke snage, a Jujutsu je tada izrastao u novu efikasniju borilačku veštinu i sport poznatiji kao Brazilski Jiu-Jitsu.

 

Ono što je odlikovalo Jiu-Jitsu je to da su se njeni borci stalno izlagali realnim situacijama. Medjutim izmedju svojih škola, borci Brazilskog Jiu-Jitsu su se nadmetali samo u sportskoj borbi, kako bi unapredili svoje tehnike. Familija Grejsi je izazivala na borbu sve ostale veštine i to u borbama bez pravila (Vale Tudo). U tim »Vale Tudo«  borbama Grejsi familija i njihovi učenici su testirali tehnike svoje veštine borenja.

 

Carlos Gracie

Oglas u Brazilskim novinama iz 1920-ih, koji je dao Karlos Grejsi :

 »AKO ŽELITE DA VAM LICE BUDE IZUBIJANO I DOBRO IZOBLIČENO, VAŠE D... ISPREŠENO I RUKE IZLOMLJENE, KONTAKTIRAJTE CARLOS GRACIE NA OVOJ ADRESI...«

 Zvanično učenje Jiu-Jitsu u Brazilu od strane Grejsi familije počinje 1940. kada je Helio Grejsi otvorio akademiju u Riu. U sledećih 18 godina, Grejsi otvaraju ukupno četiri akademije u Riu.

  

Familija Grejsi nije bila jedina koja je podučavala Jiu-Jitsu u Brazilu, ali su oni zasigurno najpopularniji, podučavajući tada preko 2.000 učenika u periodu od 18 godina. Dobar primer za to je Mehdi, majstor Judoa koji je 1949 iz Francuske došao u Brazl. Još od 1900. u Brazilu postoje Judo škole, a Sao Paolo još uvek ima veoma veliku Japansku populaciju. Lista Mehdijevih učenika uključuje i BJJ crne pojaseve Rikson Grejsija , Mario Sperija, Silvio Beringa itd... To je još jedan primer uticaja Judoa na BJJ, čemu se oduvek protivio Helio. Smatrao je da je Grejsi familija razvila veštinu Judoa u jedan puno više efikasan stil slobodnog borenja.
 

Helio Gracie

Prvi Savez BJJ osnovao je Helio Grejsi, 1967 i tada je formiran sistem pojaseva koji je i danas zastupljen (beli, plavi, ljubičasti, braon i crni).

 Prvo razdvajanje u familiji Grejsi se desilo ranih 1970. kada je stvoren Karlson Grejsi Tim. Karlson Grejsi, Karlosov sin, bio je veoma poznat Vele Tudo borac tog vremena. On je izvojevao mnoge pobede odbranivši tako slavu familije Grejsi, uključujući i osvetu za Helioviv poraz, od strane Santane. Tako su se javile dve strane u Grejsi familiji.


 

Carlson Gracie

Helio je ukazivao na to da Karlsonov stil ima previše snage, dok je on praktikovao tehnike prilagodjene svojoj konstituciji, jer je bio puno sitniji od svog brata Karlosa, od kojeg je počeo da uči. Činjenica je da se ovde radilo o istom Jiu-Jitsu, ali sa nekoliko varijacija u učenju metoda izvodjenja tehnika.

 Robson Grejsi je stvorio novi savez 1988, a Karlos Grejsi Junior, 1993 stvara Brazilsku Federaciju (Confederacao Brasiliera ili IBJJF - International Brazilian Jiu Jitsu Federation).  Federacija Karlson Juniora je najaktivnija u svetu i najzaslužnija je za razvoj Svetskog Šampionata u BJJ. Ideja pokretanja Mundiala je da privuče strane takmičare sa ciljem da BJJ jednoga dana postane Olimpijski sport. Karlos Grejsi Junior je osnivač Gracie Barra akademij.

Carlson Gracie Junior

Članovi familije Grejsi nisu jedini koji su formirali federacije i asocijacije BJJ koje su mogle organizovati turnire i stepenovati pojaseve. Jedan od njih je Andre Pederneiras, BJJ crni pojas peti stepen, osnivač Nova Uniao Tima, organizatora prvog BJJ turnira 1993.

Andre Pederneiras

Novembra 1993 godine, sa početkom UFC nadmetanja, veliki broj Amerikanaca se prvi put sreo sa BJJ. Godinama u USA, su ljudi bili obmanjivani misticizmom i pogrešnim shvatanjima stvorenim od strane Holivuda. Da bi smo skratili već dobro poznatu priču, rećićemo da je Rojs Grejsi, mršavi Brazilac, dominirao protiv šampiona Kung Fua, Karatea, Boksa, Kikboksa, Rvanja i drugih borilačkih veština u takmičenju nazvanom UFC. Za razliku od današnjeg No Holds Barred nadmetanja, Rojs je morao da se bori četiri puta u jednom turniru. Nije bilo težinskih kategorija, a Rojs je najčešće bio lakši od protivnika, ponekad i preko 40kg, pa i znatno više. Bilo je samo nekoliko pravila: bez kopanja očijiu, bez ujedanja i bez ograničenja trajanja borbe.

 Iako je ovo u USA bilo prvo predstavljanje javnosti BJJ protiv drugih stilova borenja, to nije bio i prvi put da borba u parteru dokazuje svoju prednost u odnosu na udaračke tehnike. Gene Label (predstavnik Judoa) borio se 1963 protiv šampiona u boksu pod imenom Milo Savidža i izvojevao efektnu pobedu. UFC je bio katalizator za BJJ u Americi, ali nakon početnog uspeha i popularnosti, trebalo se suočiti sa mnoštvom novih problema.

 Karlej Grejsi (Karlosov sin, Karlsonov mladji brat, a Rollsov stariji brat) je prvi preneo Brazilski Jiu-Jitsu u USA. Ideja je začeta još kada je on trenirao Američke marince u Riu (početkom 1970) i tokom 1972 on je počeo sa podučavanjem Jiu-Jitsu u Kaliforniji.  

 Sledeći je došao Rorion Grejsi, otvorio je svoju akademiju u Kaliforniji i kao svoj zaštitni znak preuzeo prezime Grejsi. Ovo je izazvalo velike probleme u samoj familiji Grejsi. Članovi familije su ga optužili za zaveru zbog izvrtanja istine o istorijatu nastanka veštine, jer za nastanak Jiu-Jitsu nije bio zaslužan samo njegov otac (Helio).

 Postoji puno različitik verzija o svemu ovome. Karlej je pismeno izazvao Roriona na borbu, zbog toga što je učinio ( Karlej ga je izazvao na borbu osam puta), ali je Rorion bio voljan da to reše na sudu. Ovo je bio drugi veliki rascep u familiji Greisi, nakon neslaganja izmedju Karlsona i Helia.

 Odavno se BJJ raširio čitavim Brazilom i širom sveta. Mnoge škole BJJ su otvorene, stvarajući tako vrlo slične stilove u okviru BJJ. Grejsi Jui-Jitsu, Mačado Jiu-Jitsu, Aliansa, Nova Uniao, Brazlian Top-Tim, Grejsi Baha, Brasa, itd. Sve su ovo samo različite škole jedne iste veštine, koja se zove Brazilski Jiu-Jitsu. I sama familija Grejsi ima na stotine članova koji nisu medjusobno ujedinjeni, a brojni šampioni BJJ nisu članovi Grejsi familije. Ovi šampioni su doprineli progresu, poboljšavajući postojeće tehnike i razvijajući nove. Veoma teško je nabrojati sva imena velikih boraca i trenera u svetu BJJ, koji su dali svoj doprinos napretku ovog sporta, a ne uvrediti nekoga ko je izostavljen. Kako sve više i više inovacija ove veštine dolazi van Brazila, to će možda biti i najpodesnije da se u budućnosti jednostavno zove »Jiu-Jitsu«. 

 

ISTORIJAT FILA GRAPPLING

FILA (Svetska rvačka organizacija), je 30.11.2006. uvrstila Grepling kao zvaničnu rvačku disciplinu, uz rvanje grčko rimskim stilom i rvanje slobodnim stilom.

ZVANIČNA IZJAVA FILA:

Napisao Rafael Martineti

30. novembar 2006

 

"Tokom 2006, FILA je preuzela značajne korake u razvoju greplinga i ovaj vid rvanja stavila pod svoje okrilje. Trenutno se Svetkski grepling komitet, koji je jedini autoritet koji organizuje takmičenja i licencira borce, sastoji od:

 

Njegove Ekselencije Princa Tahnuna Bin Zajed Al Najan

Gospodin Žan-Fransoa Kort

Gospodin Aleks Fernandez

Gospodin Renco Grejsi

Gospodin Hamid Kermanšah

Gospodin Gaj Nivens

Gospodin Džejson Tausend

 

Bilo ko u Sjedinjenim Državama ili u svetu, ko bude tvrdio da mu je poveren autoritet FILA ne govori istinu, a rvači koji odluče da prate druge, prekršiće FILA pravila, kao jedine organizacije koja je u celom svetu priznata i objedinjuje sve olimpijske stilova rvanja i druge srodne stilova."

 

Tada je bila uspostavljena saradnja između FILA i ADCC. Bio je to projekat koji je trebalo da objedini dve svetski najpoznatije institucije. Na žalost ova saradnja je prekinuta početkom 2007.godine, zbog neslaganja oko pravila i drugih sportskih pitanja.

Grappling je priznat kao zasebna disciplina i u okviru ovog sporta održavaju se FILA takmičenja u kimonu (BJJ GI) i bez kimona (BJJ NO GI), na svetskom i kontinetalnim nivoima. 

Rvački savez Srbije, kao punopravni član FILA, 2008. godine je priznao Grappling kao zvaničan sport i uvrstio ga u svoj savez.

Prvi nastup reprezentacije Srbije bio je na  "3rd World Wrestling Games" , Albaniji (Durres i Tirana) od 19.09. - 21.09.2008. Tada je osvojena i prve medalja za Srbiju - Aleksandar Milićević je osvojio 2.mesto u kategoriji NO GI, -70kg.
 

  

Sreten Stankov - Aleksandar Milićević - Goran Kasum

Prvo FILA svetsko prvenstvo održano je od 20 - 21. 12. 2008.godine u Švajcarskoj, Lucern. Srbiju su predstavljala dva takmičara Aleksandar Milićević I Mark Lajhner.

 

 

 

_

                   

 

Copyright © 2013. MMA & BJJ akademija "Secutor". Sva prava zadržana.

Logo i Web dizajn: Jovan Milićev