_

 

 

20 saveta za poboljšanje vaše veštine

 

  

26.10.2005

 

Gracie Magazine Jiu-Jitsu manual

 

By Raphael Nogueira and Marcelo Dunlop / Photos by Gustavo Aragao

 

 

   Ukoliko budete samo pročitali ono što ćete ovde naći i zadržali to za sebe, nećete napredovati u svojim parternim tehnikama. Savete koji slede - koji se mogu koristiti na Jiu-Jitsu turnirima, u greplingu, MMA i u cilju ličnog razvoja sportiste-trebalo bi proučavati između treninga. U tom slučaju, ovaj mali scenario može promeniti sve što ste radili pogrešno-ili čak i ono što niste ni znali da postoji. U cilju stvaranja velikog i pažljivo sročenog vodiča ( bez obzira da li ste početnik ili ne) pitali smo velike majstore sporta, sledeće: šta biste voleli da ste otkrili ranije? Šta se nalazi iza zlatnih medalja i titula? Koje su prečice? Koje su tajne? Svaki je od Jiu-Jitsu majstora doneo neki svoj deo ovom članku. Uživajte u ovom uputstvu ukoliko želite da se razvijate. U Jiu-Jitsu, životu, u svemu.


 

 

1.       "Ne budite gluvi"

 

„Prvo pravilo usavršavanja vašeg Jiu-Jitsu-a je da ne budete gluvi za znanje drugih ljudi,“ govorio je Renco Grejsi.

„Uobičejeno je da se momci koji se nazivaju trenerima i izbacuju nove tehnike ne osvrću preterano na učenike koji im mogu pokazati nešto novo. Da bi ste napredovali morate shvatiti kako ljudi razmišljaju i kako su stigli tu gde jesu. Čak i ako tehnika nije savršena, na vama je da je usavršite.“


 

Primer za ovo je način na koji je Grejsi pobedio Kanađanina Karlosa Njutona na Praid Bušido 1:

„Skoro da sam ga pobedio polugom noge koju me je naučio beli pojas. Počevši od njegovog saveta razvio sam napad na nogu, od poluge kolena do poluge na stopalu.“


 

Rencu nije bilo bitno da li je učenik plavi, beli pojas ili se nikada nije borio, kada ti neko pokazuje nešto novo, ućuti i obrati pažnju.

„Čak i ako tehnika nije efikasna, sam princip može poboljšati tvoju veštinu. Kada odbijaš znanje koje dolazi sa strane, postaješ ograničen trener,“ njegove su reči.


 

 

 

2.       Uvek verujte u tehniku

 

Ukoliko pratite borbe Rodriga Minotaura na MMA turnirima verovatno možete pretpostaviti njegov sledeći savet. Borbeni atleta, uvek iznenađujući protivnika, često ide na bacanja ili obaranja:

„Trudite se da uhvatite svog protivnika.“


 

Kako se to radi? Pa, zvezda Brazilian Top Tima predlaže da borci ignorišu vreme i poene tokom meča. Ovo u početku može izazvati poraze, ali kasnije će borac biti „lagan i opušten“ (njegova definicija).

„Ne postoji ništa bolje od prirodne borbe, bez pritiska,“ kaže.


 

„Tajna je u tome da verujete u ono što radite,“ dodaje Valid Ismael.


 

Savet crnog pojasa Karlson Grejsija se zasniva na tri stvari: izdržljivost, stav i volja za pobedom.

„U toku borbe, osnovna stvar je vera. Da bi neka tehnika proradila, morate verovati u njen uspeh. Nije bitno ko je preko puta vas, jer tu leži razlika između pobednika i poraženog. Pobednik nikada nije zaplašen. Kod njega može postojati nekakva bojazan, ali on mora imati nešto veliko u sebi-stav.“


 

 


 

3.       Bavite se nekim sportom van sale

 

Fudbal, trčanje, trening napolju- uvek postoji nekakva zdrava vežba za sportistu koji skida kimono nakon treninga u akademiji. Možete se baviti nekakvim sličnim sportom ili smisliti neku svoju aktivnost. Ovakva strategija održava telo u kondiciji bez opasnosti da se zapadne u stresnu trenersku rutinu.


 

„Svaka fizička aktivnost je korisna za naše telo i um, i odvraća od droge i ulice,“ kaže Rojler Grejsi, koji se od 1999. bavi alpinizmom. „To je trening sličan onome koji smo ja i Rikson radili kada se pripremao za MMA borbe.“

 


 

 

4.       Ponavljajte tehniku do beskonačnosti

 

Vođe pobedničkih akademija u Jiu-Jitsu i MMA, Andre Pederneiras ( Nova Uniao) i Silvio Behring ( Winner- Behring) nemaju strah od ponavljanja i smatraju da se pozicije u borbi trebaju ponavljati do iznemoglosti.

„Ključ je definitivno u pozicijama. U džudou borac na svakom treningu uradi i do 1000 bacanja. Tužno je videti da u Jiu-Jitsu neki to smatraju gubljenjem vremena. Mi u toku zagrevanja osnovne pozicije ponavljamo i po pet puta pre svakog treninga,“ kaže Pederneiras.


 

Silvio dodaje: „Svaka titula koju smo osvojili sa Mario Reisom i Fabricio Verdumom zasniva se na istoj filozofiji: ponavljanje osnovnih pozicija i kontrolisana borba pod okom trenera, sparing. Jedan od boraca napada na sve načine na koje može da se seti a drugi se brani,“ kaže brat Marsela Behringa koji insistira na serijama od 90 sekundi ili od 100 ponavljanja nakon svakog treninga. „Tako borci postaju iscrpljeni i tada rade isključivo tehnički.“


 

Kao što kaže Žan Žak Mačado, bolje je tehniku ponoviti hiljadu puta, mesec dana, nego svaki dan učiti novu.


 

Sa ovim savetom se slaže i Nino „Elvis“ Šembri:

„Sve sam više i više uveren da se mora obratiti pažnja na pozicije, od belog do crnog pojasa. Glavna stvar u Jiu-Jitsu, u sportu u kojem, verujem, uvek pobeđuje tehnički jači borac, je ponavljanje tehnika. To rade svi, u boksu i u džudou, ali su u Jiu-Jitsuu momci pomalo lenji. Uključujući i mene.“

Za njega je razumno na početku treninga ostaviti vremena za 50 ponavljanja pozicija sa obe strane, tri puta nedeljno.

„Ni ne pomišljajte da odustanete.“


 


 

 

5.       Postavite ciljeve

 

Devedesetih godina, kada je bio jedan od najjačih Jiu-Jitsu boraca, Mario Speri je imao svesku u kojoj je pisao ciljeve koje bi trebalo da dostigne u treningu u datom vremenskom periodu. Cepao je listove i ostavljao ih kao podsetnike po kući.


 

„Otišao bih u kupatilo da se obrijem i pronašao bih ceduljicu na kojoj je pisalo : Ako hoćeš da budeš šampion imaš nedelju dana da uradiš to i to.“


 

On objašnjava da je to sistem kontrole koji pokazuje koliko se napredovalo u treningu.


 

 „Smisao je u tome da sportista odredi ono što želi. Nakon toga on pronalazi način da do toga dođe, obraćajući pažnju i na vreme.“


 

Na primer, priseća se vremena koje je sebi odredio da dođe u savršenu fizičku kondiciju. Da bi to postigao, smislio je trening koji je sastojao od nekoliko vežbi, kao što su čučnjevi, dizanje tegova i trčanje sprinteva.


 

„Prateći ubrzani puls tokom ovih vežbi, napredovao sam dok nisam telo doveo u ritam kojim se odigravaju borbe.“


 

Ovaj način ostavljanja ceduljica pomogao je majstoru da se drži ciljeva svoje karijere, znajući tačno šta je potrebno poboljšati u bliskoj budućnosti.


 

Crni pojas Vitor Šaolin upozorava i dan danas svoje učenike:


 

„Svoj trening morate usmeriti tako da odredite koja su vam dva takmičenja značajna u toj godini. Bez obzira koliko pokušavate ne možete biti 100 % na svim turnirima,“ garantuje.


 

 „Zatim morate postaviti pravila: „Želim da budem uspešan na prvenstvu Brazila i Sveta“ i vežbajte da se dobro plasirate na ova dva turnira bez obzira kako gubite ili pobeđujete na ostalim turnirima. Telo nije mašina i ne može uvek biti na istom nivou spreme, bez obzira da li je u pitanju Jiu-Jitsu ili MMA, što je najnaporniji borilački sport, zaključuje ovaj Šuto šampion.


 


 


 

6.       Budite dinamični

 

Za Amauri Bitetija Jiu-Jitsu je kao šah: pomeraš samo jednu figuru predviđajući sledeći potez. Dvostruki Svetski šampion za ’96-’97 smatra da je pozicija napada tokom borbe uvek povezana sa budućim tehnikama završnice ili drugačije rečeno šah-mata. Da bi se to postiglo, on savetuje da se napad trenira u logičnom sledu. Na primer: bacanje se nastavlja na prolazak garda, zatim sledi dolazak na protivnika, a zatim i davljenje. Kombinacije su beskonačne; ono što je bitno je da se ne radi statično. Ubacite svoj Jiu-Jitsu u najveću brzinu.


 


 

 

7.       Budi sportista, ne dizač tegova

 

Dvostruku Svetski šampion za 2002-03 Marcio Pe De Pano pokušava da ubedi svoje učenike da ne moraju po svaku cenu da teže telu super sportiste. Kod crnih pojasa je tajna u tome što su uspeli da povežu znanje tehnika i dobre kondicije.


 

„Ako trenirate Jiu-Jitsu, trebalo bi da vežbate, ali nikako preterivati sa fizičkim pripremama. Ako ste rvač ili se borite u MMA, tada vam je takvo telo potrebno. U Jiu-Jitsu fizička priprema nije sve: bitna je i tehnika i kondicija.“


 

Prema tome, ne preterujte.

 


 


 

8.       Ojačajte svoj hvat

 

Viktor Šaolin predlaže penjanje uz konopac koji je okačen o plafon akademija kao vežbu koja poboljšava hvat protivnikovog kimona. Ova vežba je veoma bitna za još jednu grupu mišića koja je jako važna za svakog sportistu: stomak.


 


 

Kao što on pokazuje, postoje tri načina penjanja od kojih svaki pojačava određenu grupu mišića.

U prvoj vežbi ( slika A) sportista se služi kratkim hvatovima da bi došao do vrha, što pomaže kod davljenja kada su ruke blizu i savijene.

Kao što se vidi, penjanje se može izvesti i na obrnut način ( slika B).

U sledećoj vežbi ( slika C) penje se širim hvatovima, što je idealno za jačanje povlačenja sa zemlje sa kukovima u stranu ili bilo koje druge pozicije koja zahteva jak hvat sa ispruženim rukama. Bitan detalj je da se noge uvek drže gore, što ojačava stomak.


 

„Penjete se, zastanete nekoliko sekundi sa ispruženim nogama a zatim se spustite na isti način. Široki hvat je najteži pa ga radim samo jedanput dnevno, pet puta nedeljno. Lakši hvat ponavljam deset puta nedeljno, jednog dana dvaput, drugog triput, pa ponovo dvaput... Uvek posle treninga, kada su ruke umorne.“

 


 


 

9.       Težite da budete kompletni

 

Kakva je svrha biti dobar u prolaženju garda ali biti loš u napadu sa leđa? Da bi  bio dobar u Jiu-Jitsu borac ne može biti dobar u jednoj ili u dve stvari. Crni pojas Saulo Ribeiro otkriva jednostavan način za treniranje raznovrsnosti:

„Mnogi ljudi preziru zagrevanje pre treninga. Pa, posvetite tih petnaest minuta da biste ponovili osnovno: izlazak iz pozicije za leđima, iz pozicije na čoveku ili sa strane. U sledećih 15 vežbajte završnice iz pozicija za leđima, na čoveku ili sa strane. Radite to svaki dan. Možda je dosadno, ali ćete tako postati kompletni. Nije bitno koji ste pojas. Ja sam crni pa opet disciplinovano radim svaki dan. Vežbajte džudo barem dva puta nedeljno. Bitno je i znati kako se boriti na nogama. To je moja formula za kompletnost.“


 


 

 

10.   Ravnoteža je sve

 

Trenirajući Jiu-Jitsu tri ili četiri puta nedeljno, pažnju specijaliste za fizičku pripremu Martina Runija privuklo je sledeće.


 

„Nešto što sam primetio kao vrlo bitno, je da se uvek mora voditi računa o ravnoteži. To je najbitnije, bilo da vežbate prolazak garda ili dižete veliki teret. Bez toga trošite snagu, udarci ili završnice ne funkcionišu, a postoje i opasnosti za zdravlje.“


 

Ovo je jedna od stvari u treningu, koju i Rikson Grejsi navodi kao najbitniju. Prema tome, ispravite vrat, poravnajte ramena, ispravite leđa i napred.


 


 

 

11.   Učite iz poraza

 

Mnogi borci iz poraza izvlače samo negativno. Postaju depresivni, krive boga i ceo svet a ponekad i prestaju da se takmiče. Leonardo Vieira radi upravo suprotno. On koristi poraze (na treninzima naravno) da bi video u čemu greši i šta bi mogao da poboljša.


 

„Ubeđen sam da onaj koji pobeđuje sve svoje protivnike na treningu ne nauči ništa novo.“


 

 Kao i dete koje uči da hoda tako što puzi, i Jiu-Jitsu borac uči iz poraza. Prema tome on preporučuje trenerima da mešaju borce različitih nivoa i znanja u borbama. Tako borbe neće biti previše izjednačene. Martin Runi se slaže:


 

„Sportista koji loše reaguje na poraz propušta veliku lekciju. Ne postoji pobeda i poraz, već samo pobeda i učenje. Verujem da je borca koji je mnogo puta gubio veoma teško pobediti. Tako se stvaraju tvrdi borci. Tako se stvara crni pojas.“


 

Leo Vieira usmerava pažnju na činjenicu da su porazi i van stunjača veoma bitni za formiranje šampiona u smislu da izgrađuju karakter.


 

„Kada se raspao prvobitni sastav Alijansa, bio sam sam u Sao Paolu i to je bio jedan od najtežih trenutaka u mom životu. Ipak, postao sam jača ličnost i mnogo sam naučio o životu. Da kroz to nisam tada prošao, sada ovde ne bih bio.“


 


 

 

12.   Pronađite najbolju varijantu tehnike za vas

 

Majstor Osvaldo Alves kaže da se do 1970-ih poluga na ruci radila samo tako što se otvrarao gard i noge jako širile.


 

 „Shvatio sam da ova tehnika ima mana jer je dopuštala protivniku da se oslobodi i da lako prođe gard. Pa sam je modifikovao.“


 


 

Kao što se vidi na slici, iz ove druge tehnike protivniku je mnogo teže da izadje.


 

„Stvar je u tome da se ne fiksira protivnikova ruka već rame,“ objašnjava majstor koji svoj list naslanja na protivnikovo rame.


 

Ako vam neka tehnika ne odgovara, pokušajte da je usavršite, prilagodite je svojim fizičkim i tehničkim mogućnostima, uvek tražite neku drugu varijaciju. Tako se Jiu-Jitsu stalno menja.


 


 

 

13.   Najbolja strategija je napad

 

„Uvek se trudim da napadam. Dok sam u napadu, moj protivnik misli samo na to kako da se odbrani, prema tome, zaštićen sam,“ objašnjava Marselo Garsija.


 

Kao primer navodi vreme kada nije znao da održava otvoreni gard. Zaključao bi noge na leđima protivnika i molio boga da prođe vreme.


 

„Plašio sam se  napada.“


 

Nakon što je primetio tu svoju manu, počeo je da otvara noge i da vežba čišćenja. Shvatio je da ako napada protivnika ima mnogo manje šanse da izgubi nego kada se brani i pruža retke kontranapade. Garsia je takođe shvatio da ako napadne prvi primorava protivnika da promeni svoj prvobitni plan. Ako odlaže napad, duže je u ranjivom položaju. Ima i onih koji kažu da konstantni napadi zamaraju borca.


 

„Ono što zaista umara je zadržavanje borbe sve vreme,“ ne slaže se Garsija.


 

Još jedan savet crnog pojasa za sve one koji smatraju da je napad najbolja strategija:


 

 „Penjanje uz stepenice je sjajna vežba za otvoreni gard, preporučuje on.

 


 


 

14.   Ne zaboravite na odbranu

 

Bez obzira na savete o napadu koje je dao Marselo Garsija, Rilion Grejsi naglašava važnost vežbanja izvlačenja iz nepovoljnih pozicija ( ne zaboravite da protivnik može napasti prvi).


 

 „Setite se borbi Rožera Grejsija na poslednjem Svetskom šampionatu. Trpeo je strašne napade u prvim borbama, ali je uspeo da se odbrani kao pravi šampion.“


 

On kaže da dok vežbate odbranu učite tačno kako se protivnik oseća u obrnutoj situaciji.


 

 „Učenje odbrane poboljšava napad. Ukoliko lav zna na koji mu način plen može pobeći, loviće ga na mnogo precizniji način.“


 

Prilikom ovakvih vežbi, Rilion savetuje da zaboravite na svoju snagu.


 

„Budite stpljivi. Koristite svoju težinu i silu poluge.“


 


 

 

15.   Istežite se!

 

Još od kada je bio dečak Antonio Šembri je navikao da se svaki dan isteže. Nikada mu nije bilo teško, za razliku od njegovih protivnika koje je uskoro počeo da pobeđuje.


 

„Veoma sam razgiban i te vežbe radim pre i posle svakog treninga. Neki su ljudi kruti pa ne vole to da rade, ali to je jako bitno, naročito donji deo tela, noge, kičmu i kukove, kaže sportista Čute Boksa.


 

Prema „Elvisu“ istezanje je veoma bitno za dobar gard.


 

„Ono što sam primetio na takmičenjima, čak i kod crnih pojaseva je da su svi dobri kada su gore, ali retko ko može da drži dobar gard. Pored istezanja koje poboljšava odbranu od prolaska garda, borac mora vežbati svaku moguću situaciju u kojoj se može naći, leptirov-gard, zatvoreni gard, paukov-gard.... Ne smete dozvoliti protivniku da prođe liniju kolena jer je onda sve gotovo.“


 


 

 

16.   Budite svesni sebe


 

Prema Fabiu Gurželu danas su borci i takmičenja toliko izjednačeni da i najmanji detalji donose odlučujuću prednost. Podrazumevajući da ste prešli sve aspekte tehničke i fizičke pripreme, majstor Alijanse vam skreće pažnju na još jedan detalj koji vam može pomoći na strunjači: samosvesnost.


 

„Savetujem svojim učenicima da pričaju sami sa sobom. Samospoznaja pomaže borcu da se bolje upozna, da shvati svoje mane i pozitivne strane. Tada postaje svestan svojih instinkta, razvija samopouzdanje i više se ne plaši. Tako borac može sastaviti idealni plan za borbu,“ objašnjava Guržel a zatim i opisuje i stanje uma u kojem bi svako trebalo da uđe u ring:

„Samosvesnost svakog borca bi trebala da borbu pretvori u nešto prijatno. Borac se na šampionatu mora zabavljati. Tako sve postaje lako.“


 


 

 

17.   Simulirajte prepreke i izbegavanje

 

„Na Karlsonovoj akademiji sam radio sa protivnicima koji su me uvek napadali iz sve snage. To je loša stvar kada treniraš u akademiji gde svi žele da se bore kao da im život zavisi od toga: nemaš kontakt sa protivnikom koji ometa borbu kao na takmičenju,“ naglašava Rikardo de la Riva.


 

Njegov savet je da se simuliraju borbe gde protivnik ne pokušava ni da prođe gard ni da ide na završnicu; borbe i protiv boraca koji su tehničari, kao i protiv onih koji beže od borbe.


 

Marselo Garsija ima savet za te teške situacije: istezanje i vežbe disanja.


 

„Borac mora da zna kako da se istegne i kako da diše na pravilan način u trenucima kada je dole i kada ga drugi pritiska i guši.“


 

Savet za poboljšanje u ovakvim situacijama bio bi treniranje sa težim protivnicima.


 


 

 

18.   Kreativnost

 

Žan Žak Mačado voli da budi kreativnost kod svojih učenika. On ima različite načine na koje to pokušava da postigne, na primer pokaže potez svojim učenicima, pusti ih da ga prouče i da smisle odbranu za nedelju dana.


 

„Postoji mnogo načina da se stigne do cilja. Volim da moji učenici pokažu kreativnost i da pronalaze nove načine da do tih ciljeva dođu.“


 

Drugim rečima, njegovi učenici nisu samo „ponavljači“. Ovaj metod se dopada Leo Vieiri ali on ima drugi način da umove svojih učenika ostavi otvorenim


 

„Pogledajte decu kada se bore. Primetite kako oni uvek skakuću okolo i smeju se. Tako i ja volim da se borim. Deca izmišljaju, koriste neuobičajene poteze koji se mogu primeniti i kod odraslih u Jiu-Jitsu. Učenje dece je za mene veliki izvor znanja.“


 


 

 

19.   Redovnost, uvek

 

Za Žana Mačada ne postoji ništa bitnije od redovnosti. Borac ne bi trebalo da smenjuje peroide kada ništa ne radi i one kada preteruje u treningu. Skoro svaka od super zvezda ovo naglašava, kao i Pe de Pano:


 

„Tajna je u redovnosti: trenirati, trenirati i samo trenirati. Dvaput dnevno ako je moguće. Ako bih zakasnio, nadoknadio bih to odlaskom u akademiju popodne ili uveče.“


 

Prema njemu, redovan trening pomaže pri izbegavanju povreda.


 

„Kada stalno trenirate, telo se navikne na napor kojem se izlažete. Kada bih prekidao treninge i kada ne bih redovno trenirao, tada su se javljale povrede.“


 

Začetnik te ideje Viktor Šaolin kaže: „Pored toga što jako trenirate morate i podeliti treninge, ne zaboravljajući na odmor. Ako je popodnevni trening lakši, odmorite se. Ako ste umorni i ako vam telo ne reaguje kao što bi trebalo, a znate da vam je jutarnji trening bitniji, ustanite ranije i pripremite se. Vežbajte jako uveče, ali ne toliko kasno jer ćete u krevet otići umorni i napeti misleći na trening, pa nećete uspeti da se odmorite.“


 


 

 

20.   Poštovanje i razmišljanje

 

Poštovanje i posvećenost su veoma bitni za Rikarda de la Rivu.


 

„Ideja je doći otvorenog uma i trenirati sa zadovoljstvom, a ne želeti pobediti po svaku cenu na treningu. Morate poštovati salu i trenera, kao i svoje drugove sa treninga, jer su vam i oni veoma potrebni.“


 

Prema Martinu Runiju način pozdrava na početku može ukazati na to da nešto nije u redu.


 

„ U svim sportovima sportisti imaju neke rituale koji odbacuju negativnu energiju. Međutim mnogi početnici to zanemaruju, shvatajući borilačke veštine kao nešto gde se mora pobediti ili izgubiti ili kao način da se odbranimo.“


 

On ovde misli na jednostavan čin klanjanja. Iako je vekovima vezan za borilačke veštine, ne treba ga shvatati samo kao čin poštovanja ili kao znak da je borba počela. Kao što on objašnjava trenutak poklona je trenutak koji bi trebalo iskoristiti za koncentraciju. Poklon je trenutak kada počinje trening, pa svaka negativna misao ili stav mora ostati van.


 

 „Pozdrav na kraju treninga omogućava borcu da se vrati u svoj normalni život. Razvijte svoju svest tako da vam se um aktivira klanjanjem na početku treninga. Kao i u svakom sportu, ako vam um nije spreman, nemoguće je bilo šta naučiti,“ zaključuje Runi.

 


 

 preveo Dušan Popović

 

 

Copyright © 2013. MMA & BJJ akademija "Secutor". Sva prava zadržana.

Logo i Web dizajn: Jovan Milićev