_

 

GLJIVIČNE INFEKCIJE SPORTISTA

 

Ringworm - Tinea Corporis


 


 

Gljivičnu infekciju barem jedanput u životu dobije gotovo svaki drugi čovek. Uzročnici su najčešće tzv. dermatofiti. To su gljivice koje žive u gornjim slojevima kože. Nije međutim, obavezno da svako ko dođe u dodir sa gljivicama i oboli. Ukoliko su odbrambeni mehanizmi organizma poremećeni, povećana je i mogućnost za razvoj gljivičnih infekcija. Gljivice vrebaju nа svakom koraku. Možete se zaraziti u zajedničkim kupatilima, na kupalištima, u saunama, рrеко vlažnih peškira, kao i u fitnes centrima i hotelskim sobama. Gljivice se prenose s jednog dela tela na drugi. Povoljna sredina za razrmnožavanje gljivica može nastati i zbog:

• lečenja antibioticima

• bolesti koje smanjuju otponost organizma.



 

Kožna gljivična oboljenja su česta u svim kontaktnim sportovima, ali ipak najčešća u rvanju. Tome najviše doprinosi specifičnost rvačke borbe tokom koje postoji vrlo intenzivan kontakt nezaštičene kože s podlogom na kojoj se bori, kao  kontakt izmedju boraca. Higijenski uslovi u rvačkim salama (cerade, strunjače) imaju bitnu ulogu u širenju gljivičnih infekcija.

 

Naziv bolesti koje na koži uzrokuju gljive iz reda dermatofita je Tinea. U zavisnosti od dela tela na kojem se bolest razvila razlikujemo Tineu corporis (područje trupa i gornjih ekstremiteta), Tineu capitis (područje kose), Tinea faciei (područje lica) i Tinea pedis (područje stopala).

Tinea corporis gladiatorum ili ringworm je poseban oblik gljivične infekcije koja se prenosi kontaktom kože dva borca, i specifična je za rvanje i ostale kontaktne borilačke sportove. Najčešće se pojavljuje u predelu vrata, lica, ruku i trupa što je povezano s delovima kože koji su u kontaktu tokom borbe.

 


 

Vreme inkubacije (vreme od prvog kontakta s uzročnikom do pojave prvih simptoma bolesti) je od 1 do 3 nedelje.

 

Način zaraze gljivičnim uzročnicima je fizički kontakt s zaraženom osobom ili kontakt s objektima koji su bili u dodiru s uzročnikom (peškiri, odeća, obuća, cerada na borilištu). Najčešći način prenosa je s čoveka na čoveka, koji je posebno čest u kontaktnim sportovima.Vrlo bitan način širenja je autoprenos, gde zaraženi pojedinac češe inficirani deo kože i dalje rukama prenosi uzročnika na druge delove vlastitog tela. Zbog toga se svim zaraženima preporučuje češće pranje ruku jer tako se vrlo efikasno sprečava dalje širenje uzročnika. Najčešći uzročnici infekcije su zaraženi čovek, tlo ili nedovoljno dobro održavani sportski objekti.
 

Simptomi koji se prvi javljaju su svrab i crvenkasti okrugli osip koji najčešće nije veći od 5 cm u prečniku. Uz svrab često se javlja osećaj peckanja u tom području. Daljim razvojem bolesti dolazi do odbrambene reakcije organizma zbog koje prvo centralni deo regije biva zamenjen zdravom kožom, a periferno dolazi do hiperpigmentacije inficirane kože. Tada područje poprima specifični prstenasti oblik sa normalnom kožom u sredini i tamnijim, crvenkastim prstenastim rubom (odatle i naziv na engleskom jeziku Ringworm; eng: ring-prsten, eng. worm-crv). Ako dođe do dodatne bakterijske infekcije (tzv. mešana infekcija) na perifernim delovima pojavluju se mehurići ispunjeni tečnošću, kraste ili gnojni sekret. Takvo stanje možemo očekivati kod zaraze uzročnicima s životinja ili s tla. U tom slučaju obavezno se obratiti lekaru - dermatologu!

 


 

Terapija


 

Terapija Ringworma je vrlo efikasna i jednostavna. Lekovi prvog izbora su kreme s antifungalnim delovanjem (npr. Lamisil, Canesten 2% itd) koji se na inficirano područje moraju nanositi 2-3 puta dnevno, minimalno 2 nedelje, ili nedelju dana nakon povlačenja simptoma. Terapija se mora nanositi direktno na inficirani deo tako da se uz taj region premaže i 2 cm zdrave kože koja je okružuje. Osip najčešće nestaje 5 do 7 dana od početka terapije ako se pravilno leči. Uporedo sa korišćenjem krema, upotrebljava se i neko od dezinfekcionih sredstava (najbolji je Octenisept) i tada je period izlečenja znatno kraći.


 

Dermatologa je potrebno posetiti ako osip ne prestaje 7-10 dana nakon pravilnog korištenja terapije, ili ako se infekcija nalazi na području lica ili kose, te ako dođe do upale i stvaranja gnojnog sadržaja.


 

Registrovani lekovi – kreme:


 

- ciklopiroks –terbinafin – LAMISIL (Novartis Švajcarska)


 


 


 


 

- CANESTEN (Bayer Healthcare Nemačka) ili KANSEN - 2%


 


 

- mikonazol – DAKTANOL (Galenika Srbija),

- klotrimazol, betametazon, gentamicin – TRIDERM KREM (Schering-Plough Labo Belgija),

 

 

Šamponi:


- MYCOSEB, 2% ketokonazol (Hemofarm Srbija),

- AQUARIUS (Demo Grčka)

- pH neutralni šamponi sprečavaju širenje infekcije

 

Dezinfeksiona sredsta:


 

Antiseptici i dezinficijensi predstavljaju ista jedinjenja koja se različito zovu zavisno od koncentracije. Antiseptici deluju tako da sprečavaju rast i razvoj mikroorganizama. Ako se radi o većim koncentracijama tada ih nazivamo dezinficijensi. Oni ubijaju mikroorganizme. Nedostatak većine antiseptika je nedovoljna selektivnost. Oni oštećuje i živo tkivo, a ne samo mikroorganizme. Zato se koriste eksterno (stavljaju se na kožu, sluznicu, okolinu rana) gde je resorpcija mala.


 


 


 

- Microdacyn

 

- Borna kiselina (H3BO3)

- Kalijum permanganat ("hipermangan", KMnO4)

- Povidon jod

- Hlorheksidin

-  OCTENISEPT - oktenidin, fenoksietanol


 

Pitanje koje najviše zanima sve sportiste i njihov trenere je kada je optimalno vratiti se treniranju ili takmičenju? Preporuka je da se rvač/sportista vrati normalnom treningu 7 dana nakon početka terapije ili 48 sati nakon što se osip povukao. Važno je naglasiti da je za najoptimalniji učinak terapije sportistu potrebno osloboditi svih vrsta treninga (a ne samo kontakta s drugim sportistima!) jer svrha ove mere je prvenstveno smanjiti znojenje na što niži nivo kako bi se zaustavilo daljnje razmnožavanje i širenje uzročnika (gljivama za razvoj pogoduje kisela sredina, a znoj doprinosi tome).


 

Sa stanovište Lekarske komisije rvačkog saveza Srbije da rvač, nezavisno od uzrasne i težinske kategorije, s bilo kojim oblikom kožne infekcije (ne mora biti isključivo gljivična infekcija!) nema pravo nastupa na takmičenjima.

 

Prevencija


 

Prevencija razmnožavanja i širenja gljivičnih uzročnika je najefikasniji mehanizam borbre protiv Ringworma. U najbitnije mere prevencije spadaju:

 

1. Onemogućiti kontakt zaraženih osoba s nezaraženima jer upravo je prenos s čoveka na čoveka najčešći način prenosa ove bolesti. U slučaju rvanja to znači da zaraženog rvača treba udaljiti od takmičenja i treninga bilo kojeg oblika (jer svako znojenje povećava razmnožavanje i dalje širenje uzročnika) minimalno 48 sati nakon nestanka simptoma ili 7 dana nakon početka terapije.

 

2. Povećati higijenske standarde u sportskim dvoranama u kojima se trenira. Ovde prvenstveno spada propisna briga o ceradama na kojima se trenira, a koje su idealne za razvoj gljivičnih infekcija. Dezinfekcija rvačkih strunjača:

 

• Minimum 2 puta nedeljno dezinfikovati strunjaču sredstvom za dezinfekciju s obe strane

• svakodnevno pre i poslije treninga/takmičenja prebrisati strunjače na strani na kojoj se trenira dezinfekcijskim sredstvom

• ostaviti ceradu razapetu ako je to moguće

• ako se cerada svakodnevno sprema držati je što više podignutu iznad zemlje u suvoj prostoriji kako bi se izbjegla kondenzacija koja pogoduje razmnožavanju gljivica.

Bitan segment prevencije je i dezinfekcija površina u sportskim dvoranama (toaleti, hodnici, svlačionice) koja su često vlažne i na kojima postoji veliki promet ljudi, što čini idealne uslove za razmnožavanje i život gljivičnih uzročnika.

 

3. Higijena samih sportista ima vrlo važnu ulogu u širenju ove bolesti. Potrebno je insistirati na obaveznom tuširanju nakon svakog treninga, češćem pranju ruku kod zaraženih pojedinaca, potrebno je strogo zabraniti razmenu peškira, obuće i odeće za trening, među sportistima. Odeću i obuću za trening je potrebno redovno prati, i to odvojeno od svakodnevne odeće (odeću je idealno prati posle svakog treninga, dok je vrlo bitno održavati higijenu rvačkih patika u kojima se vrlo često razviju kolonije gljiva koje uzrokuju “atletsko stopalo” ili Tineu pedis, koja povećava mogućnost razvoja Tinee corporis-Ringworm). Obavezno korišćenje papuča od svlačionice ili WC-a, do sale!

 

4. Osim “klasičnog” pristupa lečenju, odnosno lokalne i sistemske primene antimikotika (lekova protiv gljivica), mnogi lekari zagovaraju i “prirodan”, ne-farmaceutski način lečenja, odnosno borbe protiv gljivičnih infekcija.

Naime, mnoga istraživanja su pokazala delovanje određenog režima ishrane, naročito u prevenciji i dugoročnom održavanju ravnoteže mikroflore organizma. Tokom infekcije se preporučuje ishrana s maksimalno smanjenim unosom ugljenih hidrata( naročito rafiniranih šećera najviše prisutnih u slatkišima) te smanjenim unosom masti, alkoholnih pića i orašastih plodova. Kod gljivičnih oboljenja izbegavati sušeno voće. Takođe nije preporučljiva konzumacija meda, voćnih sokova i pića s dodatkom šećera.

Kroz mnoga su se istraživanja iskristalisale određene namirnice, odnosno aktivne supstance koje mogu pomoći u borbi protiv gljivičnih infekcija, a to su:

- probiotici (naročito bakterija Lactobacillus acidophilus koja se najčešće dodaje u jogurte, odnosno fermentisane mlečne proizvode ili pak u kapsule. Laktobacili proizvode mlečnu kiselinu koja u slučaju gljivičnih oboljenja djeluje kao “prirodni antibiotic”)

- gvožđe, cink i selen

- vitamini A, B kompleks, C sa flavonoidima, E

- propolis

- echinacea purpurea (jača imunitet, a time indirektno podstiče borbu protiv gljivica)

- beli luk(u nekim se studijama njegovo delovanje pokazalo boljim od nistatina, zahvaljujući aktivnoj supstanci alicinu)

- cimet ( poseduje dva aktivna sastojka koje se smatraju glavnim borcima protiv gljivica – eugenol i cinamaldehid)

- origano

- ruzmarin

- ulje lavande

- pepermint 

- majčina dušica

 

Za kraj terba naglasiti trenerima da što više i bolje kontrlišu i prate lečenje svojih sportista te da im ne dopuste takmičenje i treniranje ukoliko nisu potpuno ozdravili. Na taj način najbolje štite interes svihostalih sportista, a posebno onih zdravih, koji su u većini i imaju pravo ostati zdravi!

 

_

 

Copyright © 2013. MMA & BJJ akademija "Secutor". Sva prava zadržana.

Logo i Web dizajn: Jovan Milićev