_

 

 

PREVELIKI UNOS TEČNOSTI – HIPERHIDRATACIJA

 

Neumerenost je veoma opasna u bilo čemu, pa i kada je reč o ispijanju vode. 

 

U svakodnevici ustaljeni su tekstovi o konzumiranju neophodnih "8 čaša vode na dan" ili 2 – 3 litre. Osim toga brojne su dijete i saveti o zdravom načinu života koji propagiraju unošenje velikih količina tečnosti (prvenstveno vode). Kod sportista je opet česta neadekvatna rehidratacije organizma pre, u toku i nakon bavljenja sportom. Jedna od veoma opsanih metoda naglog skidanja kilograma kod sportista-takmičara jeste i metoda unošenja velikih količina vode u periodu od nekoliko dana. Nakon ovakvog ataka na organizam, telo se brani izbacivanjem vode tako što izbaci i znatno više od onoga što je uneto. Rezultat ovoga je gubitak kilograma (tačnije vode iz organizma). Sve ovo je veoma štetno po organizam sportiste, ali i njegovu fizičku pripremljenost.

Kao i svaka "loša navika", i preterano ispijanje vode ostavlja posledice. Po rečima stručnjaka, ideja da je neophodno piti velike količine vode i kada telo nije pod fizičkim naporom ili izloženo visokim temperaturama nema naučnu osnovu. Čak i kada osoba radi teške fizičke poslove na suncu ili trči maraton, hipotalamus prepoznaje izmenjene okolnosti i izaziva pojačano lučenje vazopresina, hormona koji nalaže bubrezima da štede vodu. Ako u takvim okolnostima, kada telo već samo po sebi počinje da čuva vodu, sistem opteretite sa nenormalnim količinama tečnosti, možemo izazvati hiponatremiju i praktično se "otrovati vodom".

Sama reč „hiponatremija“ je grčko-latinskog porekla i doslovno znači „manjak soli u krvi“. Kvantitativno govoreći, kada koncentracija natrijuma u krvi padne ispod 135 mmol/l, nastaju simptomi „trovanja vodom“ koji podrazumevaju otežano disanje, glavobolju, nesvesticu, malaksalost, mučninu, često mokrenje, psihičku dezorijentaciju i grčenje mišića.

Elektroliti igraju važnu ulogu u održavanju homeostaze (ravnoteže) u organizmu. Oni pomažu da se regulišu mnogi procesi u organizmu, a najviše omogućavaju normalan tok  nervnih impulsa i kontrakciju srca i drugih mišića. Narušavanje balansa elektrolita nepravilnom hidratacijom je štetno. Najteži poremećaj se tiče količine Natrijuma, Kalijuma i Kalcijuma.

 

 

U ljudskom telu bubrezi kontrolišu količinu vode, soli i ostalih materija filtrirajući krv kroz milione izuvijanih tubula. Kada osoba u kratkom periodu popije veliku količinu vode, bubrezi svoj posao ne mogu da urade efikasno i krv postaje razvodnjena. U cilju uspostavljanja ravnoteže višak vode iz krvi prelazi u ćelije u kojima je veća koncentracija soli, i one se pod pritiskom šire kao baloni.

Većina ćelija ima prostor za rast volumena, jer grade relativno rastegljiva tkiva poput masti ili mišića. Međutim, sa neuronima nije taj slučaj. Ćelije mozga su sabijene unutar lobanje, i taj skučeni prostor dele sa krvnim sudovima i cerebrospinalnom tečnošću. Unutar lobanje nema prostora za širenje i otoke.

 

 

Iz tog razloga, otok mozga može biti poguban. Brza i jaka hiponatremija uzrokuje ulazak vode u moždane ćelije što dovodi do otoka mozga koji se manifestuje grčevima, prestankom disanja, komom i krvarenjem u mozgu. Sve ovo, pojedinačno i udruženo, može izazvati naglu smrt. S druge strane smrt nastupa i ako izgubimo 10%  ukupne količine vode u telu.

U normalnim okolnostima, bubrezi tokom 1h mogu da prerade 800-1000ml tečnosti. Ukoliko je organizam pod fizičkim naporom, ovaj kapacitet se spušta na 100ml/h. Ukoliko biste tad pili litar vode na sat, jasno je koliko će tečnosti „lutati po telu“. Iako oprezno govore o optimalnom unosu vode tokom velikih fizičkih napora, naučnici  tvrde da ne bi smo smeli uneti količinu veću od 500ml vode na sat ni tokom najvećih fizičkih napora i perioda pojačanog znojenja.

Stručnjaci se slažu da rehidratacija posle napora mora biti postepena i da čak ni voda ne predstavlja namirnicu bezbednu za konzumiranje u neograničenim količinama, kako se uglavnom veruje. Prekomerna doza vode može da poremeti balans elektrolita, što je veoma štetno. U proteklim godinama u Svetu su registrovani slučajevi sa smrtnim ishodima usled prevelikog konzumiranja vode.

 

 

U sportu, pa i trčanju je veoma važno pravilno se hidrirati, a potrebe za vodom tada obično rastu. Najjednostavniji test da se uverite da se ispravno hidrirate je da pogledate boju urina koja treba da bude svetložute boje.

 

Terapija za trovanje vodom je jednostavno uzdržavanje od vode, a ako je potrebno, mogu se primeniti soni rastvor intarvenozno ili diuretici. Preventiva je ipak najbolja, sprečite hiperhidrataciju ograničavanjem unosa tečnosti, pijte samo kad ste žedni, čak i na maratonu.

Sportska pića, pored vode, koja vraćaju i elektrolite su popularna, ali većinom su hipotonična (sadrže manje elektrolita nego što se izgubi). Zato postoje i izotonična pića koja su bolja, a sportisti ih rado koriste. U uslovima intenzivnog bavljenja sportom treba uzimati dovoljno tečnosti, ali oko 10% manje od količine izgubljene tečnosti.

                                                                                                                                                                                                                                        Jovan Milićević 

 

 

Copyright © 2013. MMA & BJJ akademija "Secutor". Sva prava zadržana.

Logo i Web dizajn: Jovan Milićev