_

 

 

Prevod teksta prepreuzeto sa sajta:

 

www.graciemag.com

 

Mentalna čvrstina

Martin vam pomaže u treningu uma

Martin Rooney

21. 11. 2005

 

 

 

 

Pre mnogo godina, sportski psiholog sa kojim sam radio zamolio me da mu definišem mentalnu čvrstinu. Izgleda čudno, ali koncept mentalne čvrstine je jednostavan kad o tome razmišljate, ali veoma ga je teško definisati. Izneo sam brojna različita razmišljanja, ali ni jedno nije pružalo solidno objašnjenje. Proteklih nekoliko meseci, sastajao sam se sa različitim sportistima i trenerima visokog ranga, ali ni jedan nije imao jasan odgovor. Budući da sam i sam bio trener, vidjao sam mnoge od nas kako eksperimentišu sa konceptom mentale čvrstine kod sportista. Od tada pokušavam da razvijem testove i siguran način oko koncepta mentalne čvrstine, ne samo da bih pomogao sportistima da ga razumeju, već da bih i sam dobio što bolju predstavu o tome. Kroz sastanke sa sportistima i trenerima na temu brojnih pročitanih knjiga o ovome, došao sam do nekih generalnih zaključaka o ovakvom tipu treninga.

 

Mentalna čvrstina je odlučnost nekoga da istraje. Ovo možete videti u želji sportiste da nastavi vežbanje, iako prelazi sve veću i veću granicu zamora. Kad sam počeo da eksperimentišem sa sportistima i samim sobom oko zamora, došao sam do nekih interesantnih rezultata. Počinjem da verujem da sve u vezi umora može biti odredjeno fiziološki. Posmatrao sam decu na traci i skoro zapažao fiziološke mehanizme koji dovode do toga da sportisti odustaju od takmičenja.   

 

Ovo su četiri fiziološka mehanizma zamora koji su me interesovali. Trošenje energetskog sitema, poremećaj u krvotoku i respiratornom sistemu, porast telesne temperature i dehidratacije, sve ovo može dovesti do zamora. Što sam više čitao o ovim mehanizmima primećivao sam da sva objašnjenja imaju svoje mane. Kako da objasnim to da maratonac može da trči 1 milju za 4 minuta sa srčanom frekvencijom od 200 otkucaja/minutu? Kako da objasnim čoveka, koji boreći se za život, pliva 40 sati sve dok ne naidju spasioci? Gledali ste borca koji nastavlja da se bori nakon više od sat vremena i ne predaje se? Sigurno da i njihov sistem otkazuje. Opet kako da objasnim činjenicu da drugi maratonac ima isti fiziološki potencijal, ali ne može da nastavi dalje? I šta je sa druga dva plivača koji ne mogu da ostanu na površini, nestajući u moru? Zašto predaje borac koji je još uvek svežiji od svog protivnika? Postoji jedno objašnjenje. Mentalna čvrstina je ta koja deluje na telo i um.

 

Mentalna čvrstina se manifestuje kao snaga volje. Gledao sam sportiste kako prolaze kroz stadijume napora i bola koje drugi nisu bili voljni da podnesu. Svi ti isti sportisti imali su visok nivo čvrstine i to puno viši od drugih. Zapazio sam kroz razgovor sa vrhunskim sportistima da su svi oni bili svesni zadovoljstva koje će postići. Svi su bili spremni da plate visoku cenu tada, za ono što će uslediti možda čak i nakon nekoliko godina. Interesantan deo je taj da je motiv bio veoma različit kod svih sportista. Mislim da je veoma značajno za sportistu da upozna samoga sebe i spozna šta je to što želi da postigne. 

 

Pitao sam vrhunskog atletičara, kako to da je unazad već čitavih 6 godina rangiran u prvih 10, ali da nikada nije uspeo da udje u prvih pet. Njegov odgovor je bio veoma interesantan. Verovao je da ima talenta i sposobnosti da bude najbolji na svetu, ali u vreme kad je trabalo da mentalno ojača, on je to propuštao zbog pogrešnog vaspitanja. Njegova majka ga je previše razmazila i tešila, a kao primer navodi da mu je recimo uvek spremala kolače kako bi mu pokazala da će sve biti u redu. Vrhunski sportista koji je to već 8 godina, u ovom slučaju potvrdjuje govoreći da je u svojoj zemlji morao brutalno da se bori za sve što je ikada stekao. Ovo je ta mentalna granica koju oni imaju čitavog svog života čineći ih tako različitim. 

 

 Razgovarao sam i sa nacionalnim herojem o mentalnom trening i on je takodje imao interesantnu priču. Kada je bio dete pojurio ga je veliki pas iz komšiluka. Kada je stigao ispred svoje kuće, bilo je 8 stepenika koje je morao da predje kako bi stigao do vrata i tako bio na sigurnom. Kaže da je bez ikakvog razmišljanja skočio na gornji stepenik. Razmišljajući o tom dogadjaju, 40 godina kasnije, smatra da više nikada ne bi mogao da ponovi takav skok. On veruje da je smisao u želji koja vodi sportistu ka postizanju »nemogućeg«. Nešto unutar sportiste, kakva god da je potreba za pobedom, loš život, novac, ili aplauz mase, je ono što ga tera. To je ono što sportista sam odabere i veruje u to. Bez tog ideala, sportista neće uspeti da dostigne najviši nivo. Interesantna istraživanja su obavljena na običnim ljudima i profesionalnim sportistima o njihovoj sposobnosti da izdrže napor. Ljudi koji se nisu bavili sportom uvek su odustajali ranije, bez vidljivih znakova da se približavaju ikakvom zamoru. Profesionalni sportisti, opet, bili su sposobni da opstanu veoma dugo radeći visokim intenzitetom, nastavljajući dalje.

 

Ovo sve mi govori da se mentalna čvrstina uči i da se može trenirati kao i sve ostale sposobnosti. Da bi ste dostigli vrhunski nivo morate konstantno pomerati svoje granice. Najbolji sportisti imaju veliku sposobnost da to i učine. Jerry Rice, jedan od najboljih »primača« u NFL-u, odličan je primer za ovo. Na svom treningu, Jerry svakog jutra trči po planini pre nego što počne sa dnevnim treningom. Drugi sportisti iz NFL su dolazili da probaju trening sa Jerry-jem, jer je on bio najbolji u ligi. Pokušavajući da trče po planini, ni jedan sportista nije to uspeo i odlazili su kući jer nisu mogli da izdrže. To je bio samo jedan običan dan za Jerry-ja, drugi sportisti nisu bili spremni na to. Njegov nivo naprezanja je bio suviše veliki, može se reći da je to najverovatnije bio i najbitniji faktor njegovog uspeha u profi sportu.

 

Nakon svega, možda ćete reći: »Kuda to vodi?«. Nadajmo se da imate puno jasnije shvatanje aspekata mentalnog treninga, kao što je recimo bolje shvatanje samoga sebe. Morate gledati dalje od treninga koje izvodite i da je to samo deo mentalnog razvoja sportiste. Treba govoriti i o »brutalno teškim« naprezanjima, ali sportista mora shvatiti ogromnu vrednost saznanja koje izvlači iz ovoga. Sportista koji ceni to kako stiže do sledećeg nivoa u treniranju, možda će eventualno postati i bolji i pozitivniji.   

 

Različiti saveti mogu biti dati bilo kome na različite načine. Testirajte sebe u vežbanjima i otkrijte vrednosti koje ste postigli. Nemojte biti zadovoljni onim što ste postigli, rečima: »Ja dalje ne mogu«, a da vam je ostalo još samo nekoliko minuta do kraja. Uvek započnite vežbanje sa porukom da ste tu da bi vežbali do kraja treninga. To vreme je poklon. Možete dati sve od sebe ili proćardati to vreme, a trenig će u svakom slučaju proći. Ubedite sebe da će malo i »beznačajno« na kraju prerasti u veliko.

 

Na kraju ću vam samo citirati reči sa plakata koji sam okačio u svojoj sobi dok sam bio u koledžu. Poster je prikazivao jednog od najvećih Ruskih rvača Grčko-Rimskim stilom, Aleksander Kareljina. Ispod slike na kojoj baca u vazduh ogromnog rvača od 135kg, pisalo je:

 

"Ja treniram toliko jako svakoga dana u svom životu, koliko vi nećete moći ni jednoga dana u vašem životu."

 

 

Ovo je najsažetiji prikaz treninga mentalne čvrstine.

 

 

 

Copyright © 2013. MMA & BJJ akademija "Secutor". Sva prava zadržana.

Logo i Web dizajn: Jovan Milićev