_

 

 

Vežbanje i imunitet:

Kako ishrana utiče na vaš imunološki sistem dok trenirate 

Owen Anderson

 

Kada lenjivac počne redovno da vežba, njegov imuni sistem značajno ojača?!

Nažalost, vežbanje nije uvek najbolje rešenje za imuni sistem čoveka. Oštro vežbanje, ponekad, nije korisno za vaše limfocite i leukocite – bela krvna zrnca, zadužena za borbu sa infekcijama. Na primer, istraživanja pokazuju da su maratonci, naredne nedelje nakon trke, oko šest puta više podložni infekcijama respiratornog trakta, nego ljudi koji ne treniraju. Dva značajna istraživanja su otkrila da ne postoji razlika u prirodnom imunitetu izmedju dobro utreniranih i neutreniranih ljudi. Druga dva uporedna istraživanja otkrivaju da vežbanje nema  značajan uticaj na aktivnost priprodnih odbrambenih ćelija ili ćelija ubica (Natural Killer cells - NK) u zdravlju starijih osoba i kod osoba sa reumatskim artritisom. Ćelije ubice su specijalna bela krvna zrnca koja uništavaju ćelije tumora  i virusne infekcije tkiva.

Na svu sreću, neke studije su otkrile povećan prirodni imunitet kod vrhunskih biciklista i trkača, u poredjenju sa licima koja ne treniraju. Dopunska istraživanja su otkrila povečan nivo aktivnosti ćelija ubica, kod žena koje su trenirale 15 – 16 nedelja.  Zašto pojedina istraživanja ukazuju na vezu izmedju vežbanja i imunog sistema, dok druga to ne čine? Svakako telesni sastav i ishrana mogu biti značajni faktor.

 

Kako debljina utiče na imunitet

 Na primer, procenat masti u telu ima obrnutu korelaciju sa aktivnošću NK ćelija (što ste deblji to je vaše NK ćelije tromije) i uvećana debljina generalno negativno utiče na imuni sistem. Takodje je utvrdjeno da je funkcija imunog sistema stimulisana dijetom. Prema tome, moguće je da povećana aktivnost NK ćelija kod nekih sportista nije direktno posledica njihovog treninga, već je prvenstveno odredjena ishranom i telesnim sastavom.

 U cilju otkrivanja efekata ishrane na funkcionisanje imunološkog sistema tokom redovnog fizičkog treninga, dr B. K. Pedersen i kolege iz Kopenhagena ispitivali su 20 zdravih mladića ( u proseku starih oko 27 godina), koji su redovno trenirali sedam nedelja. Subjekti su bili podvrgnuti istim treninzima i nasumice podeljeni u dve grupe, jedna je konzumirala veliku količinu ugljenih hidrata tokom ispitivanog perioda, dok je druga uzimala hranu bogatu mastima. Drugih 20 muskaraca koji nisu ništa trenirali, takodje su podeljeni u ovakve dve identične grupe ishrane i podvrgnuti su kontroli.

Aktivni ispitanici su prve četiri nedelje trenirali tri puta nedeljno, da bi poslednje tri nedelje ispitivanja trenirali četiri puta nedeljno. Intenzitet vežbanja je varirao od 50 – 85% VO2max.

Ishrana bogata ugljenim hidratima je bila sačinjena od 65% ugljenih hidrata, 15% proteina i 20% masti, dok je ishrana bogata mastima sadržala 62% masti, 17% proteina i 21% ugljenih hidrata. Energetski unos proteina je namerno održavan na sličnom procentu za obe grupe, tako da je unos masti i ugljenih hidrata predstavljao ključnu razliku.

 

Kakav efekat je trening imao na imunološki sistem ovih dvadeset ispitanika u periodu od sedam nedelja?

Uz povećanjeVO2max za 11%, kod grupe koja je trenirala bila je vidna skoro dvostruko veća koncentracija pojedinih vrsta NK ćelija (naročito CD16, CD56 i CD3 ćelija), bez razdvajanja ispitanika u okviru grupe prema ishrani. Medjutim, aktivnost NK ćelija je bila nepromenjena usled treninga, a nivo ostalih osnovnih belih krvnih zrnaca, uključujući leukocite i limfocite, je takodje bio nepromenjen.

 

Šta je sa ishranom?

Aktivnost NK ćelija je bila povećana u grupi sa ishranom bogatom ugljenim hidratima (16 – 27%), ali je opadala u grupi sa ishranom bogatom mastima (26 – 20%) u zavisnosti od treninga. Statistički, efekat treninga na aktivnost NK ćelija je bio značajno različit izmedju grupa, uz povećan unos ugljenih hidrata »ubice su se uvećale«, a grupa na mastima je pokazivala pad ubilačkog kapaciteta.     

Danski istraživači zaključuju da način ishrane sportista može uticati na prirodni imunitet, a unos hrane bogate mastima tokom treninga može štetiti imunološkom sistemu. Ovi zaključci su u saglasnosti sa prethodnim istraživanjima. Ugljenohidratni unos ima veći uticaj na imunološki sistem, nego dugotrajni efekat vežbanja. Naročito ako je u pokretanju imuno-ćelija udruženo naporno vežbanje sa uzimanjem visokog stepena ugljenih hidrata.  

Ova istraživanja ipak treba uzeti sa rezervom. Nejasan je mehanizam po kojem ugljeni hidrati mogu ubrzati (a masti usporiti) aktivnost prirodne odbrane, a klinička relevantnost Danskih otkrića su nejasna: da li je povećana aktivnost NK ćelija od 16 – 27% dovoljna u odbrani od bolesti i da li je pad od 26 – 20% dovoljan da bi prouzrokovao bolest? Rad na imunološkom sistemu je neverovatno komplikovan, a povećanje broja i aktivnosti pojedinih podgrupa imunološkog sitema možda se ne menja automatski na način na koji ovaj golobalni sistem funkcioniše. Treba reci da masti nisu osnovni uzročnik i da nemaju ništa veću štetu po imunološki sistem nego drugi suplementi. Na primer ustanovljeno je da omega-3 masne kiseline imaju neke pozitivne efekte na imunološki sistem i jasno je da njihov unos ima sasvim drugačiji efekat od unosa govedjeg loja! 

Konačno, zbog malog broja ispitanika nejasno je da li umeren unos masti obezbedjuje povećanje aktivnosti odbrambenih ćelija organizma.

 

 

Copyright © 2013. MMA & BJJ akademija "Secutor". Sva prava zadržana.

Logo i Web dizajn: Jovan Milićev